Када низак крвни притисак постаје опасан?

увод

Вредности крвног притиска испод 105/60 ммХг називају се прениским крвним притиском. Међутим, уопште није могуће рећи када низак крвни притисак постаје критичан за дотичну особу.
Чак се претпоставља да прилично ниске вредности крвног притиска имају заштитни ефекат на зидове посуда.
Ако низак крвни притисак постане симптоматски код оболеле особе, то је клиничка слика коју треба лечити. Међутим, крвни притисак из којег је индицирано лечење је контроверзан. У случају вредности крвног притиска испод 90/60 ммХг, неки лекари претпостављају да је терапија индицирана.

Симптоми ниског крвног притиска

Типични симптоми хипотензије (низак крвни притисак) су специфични општи поремећаји. Ово је врло типично, због чега се обично може јасно доделити хипотоничном стању. Они укључују вртоглавицу или поремећаје вида (обично зурите или постају црни пред очима). Ова два сензорна поремећаја се враћају у недостатак довода крви у мождане судове са последичним недостатком кисеоника.

Ово прекомерно снабдевање крвљу јавља се углавном ујутру или приликом промене положаја (обично из лежања у стајање). Уопште, свакодневни умор и лоши рад су уобичајени. С обзиром на интелектуалну способност на раду итд., Често постоји снажно ограничење у способности концентрације. Будући да тело покушава да централизује волумен крви у виталне органе срца и мозга код хипотензије, прсти и ножни прсти могу се осећати хладно, као и општа бледица. Развој поремећаја циркулације може довести до колапса циркулације уз узастопну синкопу (несвесност). Повећана потреба за сном типична је и у случају јаког умора. Они који су погођени често се жале на знојење и појаву палпитација, звоњења у ушима или убрзаног пулса.
Све ове појаве могу се пратити до покушаја компензације од стране срца, које покушава да надокнади низак крвни притисак повећањем откуцаја срца и обимом можданог удара.

Прочитајте више о овој теми на: Симптоми ниског крвног притиска, ниског крвног притиска и главобоље, или ниског крвног притиска и ниског пулса

Краткорочне последице ниског крвног притиска

Краткорочно, низак крвни притисак (хипотензија) може довести до неравнотеже крвожилног система. Нарочито код младих жена танке грађе, синкопа (несвесност) која траје неколико секунди је чешћа, али то је обично реверзибилно. Најављују се пре свега упозоравајућим знаковима као што су вртоглавица и црњење пред очима. Ова синкопа може бити опасна ако паднете.

Прочитајте више о теми на: Низак крвни притисак и вртоглавица

Дугорочне последице ниског крвног притиска

Ако су вредности крвног притиска (хипотензија) умерено снижене и не изазивају специфичне симптоме (посебно синкопе), обично се не треба узимати у обзир да им је потребно лечење. Супротно томе, не постоје докази да ниске вредности крвног притиска дугорочно узрокују специфично оштећење кардиоваскуларног система. Уместо тога, хипотензија има заштитне ефекте на васкуларни систем.

Међутим, ако се појаве горе наведени симптоми, хипотензију треба лечити терапеутски. Важно је спречити могуће компликације попут пада или сталног пада радног учинка итд. Дугорочно, ако је крвни притисак низак, узрокован недостатком волумена, могуће смањење крвотока у бубрезима може се класификовати као критично. Као и код стенозе бубрежне артерије, постоји смањење брзине гломеруларне филтрације (ГФР). Бубрежна инсуфицијенција, на пример, може се развити с временом.
Према неколико извјештаја, хипотензија и повезана смањена доток крви у мозак повећавају ризик од можданог удара.

Дугорочне последице такође могу настати, на пример, ако се у контексту хипотензије појаве понављајући пади. Поготово код старијих људи (нпр. Фрактуре врата бедрене кости) или трудница (нпр. Трауматичне повреде плода), то може довести до озбиљних дугорочних компликација.

Можда ће вас занимати и наш следећи чланак: Низак крвни притисак и повишен пулс

Да ли иза ниског крвног притиска постоји озбиљна болест?

Низак крвни притисак (хипотензија) може бити озбиљна болест. Посебно треба искључити органску болест као узрок хипотензије. На пример, одређене срчане аритмије (укључујући атријалну фибрилацију, реентри тахикардију итд.) Прате хипотензија. Требате се одмах лечити антиаритмичким лековима.

Недерактивна штитњача, посебно у облику Хасхимотовог тироидитиса, такође може бити повезана са хипотензијом. Ово је аутоимуно посредована болест. Ризик од других аутоимуних болести је повећан (на пример дијабетес мелитус типа 1).

Важно је пратити дијагнозу узрока новоразвијене хипотензије са пратећим симптомима. Клинички преглед треба да буде допуњен ултразвучним прегледом срца (ехокардиографија). На овај начин могу се искључити органски узроци хипотензије. Ехокардиографски преглед, на пример, откриће знаке поремећаја срчаног ритма или затајења срца (затајење срца).

Следећа тема би вас такође могла занимати: Шта радити са ниским крвним притиском, узроцима ниског крвног притиска

Када је низак крвни притисак опасан током операције?

Током многих хируршких интервенција циљ је до одређене мере снизити вредности крвног притиска како би се спречиле могуће компликације попут интраоперативног крварења. С друге стране, пренизак крвни притисак током операције сматра се критичним. Студије су показале да крвни притисак који је пре низак пре операције заправо повећава постоперативни смртност, док га високи крвни притисак смањује.

Употребљени анестетици регулишу крвне судове ширењем (вазодилатација). Као резултат тога, крвни притисак опада. Ово има мало утицаја на здраве пацијенте. Међутим, код пацијената са већ постојећим кардиоваскуларним болестима или недостатком течности, анестезија може имати озбиљан утицај на крвни притисак. Ако анестезиолог примети критични пад крвног притиска (на пример, због рефлексног повећања броја откуцаја срца), покрећу се мере противима. Они укључују давање симпатомиметика (на пример норадреналин, кафедрин-теодреналин у облику Акринор-а или ефедрина) или количинско давање у облику инфузије за уравнотежење равнотеже течности.