Симптоми хипертиреозе

Симптоми хиперактивне штитњаче

Већина пацијената (70-90%) има једног Гоитер штитњаче на:
Штитна жлезда је повећана; ово увећање, кад достигне одређени ниво, постаје видљиво при нормалном држању главе, а посебно када је глава наслоњена (= глава уназад).

Гоитер је покретљив приликом гутања, што је важан критеријум за разлику од малигних појава у штитњачи.

Фазе проширења штитне жлезде класификоване су по следећем редоследу:

Фаза Иа:

Гоитер је опипљиво увећан и није видљив ни када је глава наслоњена.

Стадиј Иб:
Гоитер је видљив само када је глава нагнута назад.

ИИ фаза:
Гоитер је видљив у нормалном држању главе.

ИИИ фаза:
Поред гушавости, постоји и загушење вратних вена; то указује на померање структура у близини штитне жлезде.

Пацијенти су често нервозни, лако узбудљиви и љути, емоционално нестабилни и немирни. Примјећују како им прсти дрхтају и пријављују несаницу. Откуцаји срца су повећани и може доћи до додатних откуцаја срца (= екстрасистоле) или срчаних аритмија, што пацијенти обично описују као „спотицање срца“.

Крвни притисак се често повећава прекомерно активном штитњачом (хипертиреоза) (артеријска хипертензија).

Пацијенти пате од дијареје и губе килограме, иако имају повећан апетит и једу више хране.
Половина пацијената има ослабљену толеранцију на глукозу, тј. оболели имају висок ниво шећера у крви током поста и након јела.
Кожа пацијената је топла и влажна, више се зноје и не подносе топлоту.
Губитак косе такође може бити симптом преактивне штитњаче.

Други симптом је слабост мишића бедара, тако да се многи пацијенти осећају слабо и немају погон (= адинамички).

Прочитајте и чланак о овој теми: Вруће бљескови и штитњача

Ако се преактивно активна штитњача (хипертиреоза) заснива на Гравесовој болести, постоје следећи додатни симптоми:

Штитна жлезда је упаљена, а аутоантитела против ТСХ рецептора и повећане концентрације хормона штитне жлезде могу се открити у крви.
Ендокрина орбитопатија се јавља код већине пацијената:
Дефинише се као избочење једне или обе очне јабучице из очне утичнице. То је последица упалног процеса који погађа ткиво које окружује око (мишићи очију, масно ткиво):
Повећање ћелија у ткиву око очне јабучице и у очним мишићима, као и складиштење гликопротеина (= протеина са остатком шећера у хемијској структури) и последичног задржавања воде узрокују орбитопатију.

Пацијенти пријављују двоструки вид, ретко трепере (= знак Стеллваг) и суве очи, стидљиви су од светлости и осећају као да имају страно тело у очима.
Ако пацијент погледа доле, горњи капак не пада (= симбол Графе).

Пацијентов вид (= оштрина вида) се смањује.
Поред тога, могу се појавити трзање очних капака које су узроковане прекомјерном производњом хормона штитњаче.

У малом броју болесника са Гравесовом болешћу, кожа је захваћена у облику мијексема на предњој ивици бутне кости (= тибије) и предњем стопалу: Овде се такође складиштају гликопротеини који привлаче воду тако да се поткожно ткиво испред скочног зглоба задебља. Нема удубљења када се притисак на задебљану кожу врши.
Такође могу утицати и нокти на ноктима: Они се одвајају од нокта (= онхолиза).